Иван Горан Ковачић (Луковдол, Лика, Хрватска 21. март 1913 — Врбница, Фоча, БиХ 13. јул 1943) је био хрватски и југословенски песник, приповедач, есејиста, критичар и партизан. Рођен је 21. марта 1913. године у Луковдолу, селу у Горском котару, од оца Хрвата Ивана и мајке Јеврејке Руже (девојачко Клајн). Основну школу је завршио у родном месту, а касније се школовао у Карловцу и Загребу.
Још као гимназијалац И. Г. Ковачић је почео да објављује књижевне радове у часописима и листовима. Са двојицом својих пријатеља објављује прву збирку песама под насловом „Лирика“ 1932. У то време И. Г. Ковачић је већ био студент филозофског факултета у Загребу, али је касније студије напустио. Као студент филозофије на Загребачком универзитету, Горан је сарађивао у часописима са јасном левичарском оријентацијом. Своје обимно, а ипак недовршено књижевно дело Иван Горан Ковачић је, као свој млади живот нераскидиво везао за југословенску народну револуцију…