Наша основна школа, свакако не оваква какву је данас знамо, основана је 1. јула 1953. године, под прилично бирократским именом „Друга основна школа V реона“. Са радом је почела 1. септембра 1953. године у згради Ватрограсног дома у Булевару револуције, код Липовог лада. Касније се сели у Јагићеву улицу бр. 5 код Ђерма, па у улицу Ћирила и Методија, у згради друштвено политичких организација.
Име Иван Горан Ковачић добила је 1955. године. У то време је имала 1800 ученика којима је предавало 65 наставника. Пре изградње садашње зграде радило се у тесним и неприкладним просторијама, а настава се одржавала у три смене. Једино грејање су биле пећи бубњаре. Од наставних средстава није било ништа, па је сво школовање тадашњих ђака личило на школовање у Нушићевој „Аутобиографији“.
У нову школску зграду у Улици Војводе Бране 18а школа је пресељена децембра 1961. године. Број ученика се смањио на нормалу, и почиње ово ново поглавље у историјату школе. Од тада, уз нове и боље услове школа почиње да сакупља признања и награде на свим нивоима и у свим областима од којих је једна од најзначајнијих и највреднијих награда „Доситеј Обрадовић“ која је 1987. године додељена школи, како најбољој школи у Србији.
На челу колектива, на месту руководиоца и директора за све ове године смењивали су се директори који су као добри домаћини настављали тамо где би претходни стали. Први директор је био Живојин Муњић (1953-1957).
70. година школе
Станује у Улици војводе Бране 18/а. Не стиди се својих година, а има пуних седамдесет. Та времешна дама је наша основа школа. Без обзира на озбиљне године, још увек је млада, као и песник чије име је понела.
На самом почетку свог трајања (основана је 1. јула 1953. године), носила је безлично, бирократско име „Друга основна школа V реона“. Прва генерација ђака прошла је кроз њена врата и села у клупе 1. септембра 1953. године у згради Ватрогасног дома у тадашњем Булевару револуције (данас Булевар краља Александра), код Липовог лада. Потом се сели у Јагићеву бр. 5 (код Ђерма), па у Улицу Ћирила и Методија, у зграду друштвено – политичких организација.
После две године постојања, (1955. године), мења име у „Иван Горан Ковачић“. Школу је тада похађало 1800 ученика којима је предавало 65 наставника. Радило се у тесним и нефункционалним просторијама, а настава се одржавала у три смене. Једино грејање су биле пећи „бубњаре”. Наставних средстава није било (осим табле и креде), па је школовање тадашњих ђака личило на оно описано у Нушићевим књигама.
У нову школску зграду и на нову адресу, школа је пресељена децембра 1961. године. Број ученика се смањио на нормалу, и почиње ово ново, друго поглавље у историјату школе. Од тада, уз нове и боље услове, школа почиње да осваја признања и награде на свим нивоима и у свим областима, а једна од најзначајнијих и највреднијих је награда „Доситеј Обрадовић“ која јој је 1987. године додељена као најбољој у Србији.
На челу колектива, на месту руководиоца за све ове године смењивали су се директори који су, као добри домаћини, настављали тамо где би претходни стали. Први директор је био Живојин Муњић (1953-1957). Његови наследници били су: Рада Суботин, Влада Вељковић, Мирјана Вујовић, професор српског језика; Миодраг Симоновић, професор српског језика; Душанка Малетић, педагог; Миладин Миловановић, учитељ; Векислав Јанићијевић, професор информатике и од 2005. године до данас, Миомир Драгаш, професор техничког образовања. За његовог мандата школу су посетиле многе важне личности: Борис Тадић, тадашњи председник државе; министри просвете, науке и технолошког развоја Слободан Вуксановић, Жарко Обрадовић, Младе Шарчевић и Бранко Ружић; Синиша Мали, министар финансија; Горан Весић, министар грађевинарства; Александар Шапић, градоначелник Београда и многобројни познати спортисти, писци и јавне личности.
Треће поглавље у животу школе почиње њеном реконструкцијом и опремањем. „Нова“ реконструисана школа прима ђаке 1. септембра 2015. године. Сваки кабинет (учионица) добија компјутер, паметну таблу или екран и друга учила. Ђаци се са још више љубави баве словима, бројкама, наукама, презентацијама, певањем, спортом… Нижу се бројне награде, од општинских до републичких. Све те успехе објединила је Светосавска награда. На свечаном уручењу 26. јануара 2021. године, у Прес сали Владе Србије, био је и наш директор, Миомир Драгаш.
Он је тим поводом изјавио:
- Иницијатива за доделу награде потекла је од представника других школа, школске управе и самог министарства. Захваљујем се свима који су уочили и вредновали наш рад. Истакао бих да је ова награда признање за ангажованост, рад и постигнуте резултате целокупног колектива. Претходну школску годину памтићемо као преседан због нерегуларних услова за рад и континуираних промена. Са свим тим смо се успешно носили и квалитетно обављали свој посао. Доказ за то је и ово признање.
Била је једина школа, по мишљењу министарства просвете, која испуњава сложене захтеве за снимање и емитовање часова на РТС-у током пандемије корона вируса.
Са својим ђацима расла је и школа. Данас она има 968 ученика распоређених у 36 одељења и боравак са 6 група. Образовањем и васпитањем се баве 32 професора предметне наставе и 25 професора разредне наставе (учитеља). Настава се одвија у згради површине 4.193,5 м2. Школа има прелепо двориште (1.132 м2), спортски терен (691 м2) и кабинете за наставу старијих разреда и учионицама за млађе разреде.
На другом спрату смештена је библиотека са читаоницом, која располаже фондом од 17.599 књига.
Много је учитеља, наставника, професора, стручних сарадника и техничког особља оставило неизбрисив траг у животу ове школе. Школске клупе памте многе генерације ђака, њихове успехе и несташлуке. Сви заједно можемо да будемо поносни на оно што је било и радујемо се ономе што ће доћи.
Волимо да мислимо да смо својим радом и ангажовањем, као и сарадњом са локалном заједницом, подигли општи образовни, васпитни и културни ниво наше општине.
И то би био кратак осврт на трајање једне од најпрестижнијих школа у граду, школе завидног угледа. То потврђује и чињеница да се на почетку сваке школске године тражи место за још понеког ђака.
Овде стављамо тачку на треће поглавље историје
наше школе и овај уводник. Нека се нова поглавља нижу…