Уображени болесник
Последње дело светски познатог комедиографа Жан-Батиста Поклена Молијера ,,Уображени болесник”, поставио је на сцену српски редитељ Јагош Марковић.
У договору са наставницом српског језика, Мирјаном Марковић и наставницом руског језика, Драганом Бајчета, ученици 7/2 и 7/3 су 1. априла 2017. године посетили „Југословенско драмско позориште” (ЈДП). Неки од нас и први пут.
Отишли смо да обележимо светски дан позоришта и употпунимо знања о драми стечена на часовима српског језика. Давала се представа „Уображени болесник”. Позориште је било препуно људи који су са нестрпљењем чекали почетак представе, односно почетак забаве и смеха. Молијер у овом делу критикује савремену медицину(надрилекарство, шарлатанство) и понашање појединца (хипохондрију), али и друштво и породице које пате од похлепе и себичлука.Током представе Арган (Драган Мићановић) умишља да је смртно болестан, и уз подршку своје жене Белине (Радован Вујовић) која се удала за њега из интереса, постаје још болеснији. Обузет својим себичлуком и похлепом све ради да помути срећу својој младој ћерки Анжелики (Марта Бјелица) да се уда за свог вољеног Клеанта (Младен Совиљ). Ради својих интереса Анжелики отац намеће младог доктора Тому (Бојан Димитријевић) за мужа. У представи се појављује њихова служавка Тоанета (Јелисавета Сека Саблић) која баш и није у добрим односима са Арганом и његовом женом, али подржава Анжеликину и Клеантову љубав. На крају појављује се глас разума, Арганов брат, који му говори да он заправо није болестан, него да умишља. Његова бољка и многе бољке друштва су разоткривене и излечене.
И појединац и друштво доживљавају катарзу. Смех је благотворан и лековит. „Комедија мора да ради на томе да поново присвоји терапеутску друштвену функцију.“ (реч редитеља)
Да не заборавимо остале глумце који су ову комедију учинили још смешнијом: Горан Шушљик, Власта Велисављевић, Небојша Миловановић и Милош Јевтовић.
Препоручујем да погледате ову представу и уверите се у праве вредности овог друштва данас и увидите лепоту ЈДП-а, и лепоту позоришта – вечите школе за народ. Ми смо се баш лепо провели и дуго по завршетку представе руке су нам бриделе од десетоминутног аплауза.
Александра Васиљевић, 7/2
