Чланови породице су они људи који нас чине срећним и задовољним. Посебан члан моје породице који мене чини таквом је мој млађи брат.
Као мала, одувек сам желела да имам брата или сестру и на крају ми се та жеља и испунила. Добила сам брата. Тај дан ми је био најбољи дан у мом животу. Напокон сам добила млађег брата са киме ћу се играти, дружити и мазити сваки дан. Али, то није било баш тако. Када је напунио три године лекари су нам рекли да он има аутизам, болест због које он не може да прича као ми, и да све види и схвата другачије од нас. Тада сам се осећала ужасно. У почетку нисам желела да будем са њим и мислила сам да га не волим, али, како смо заједно почели да одрастамо, моја љубав према њему је била све већа и већа. Сваки дан са њим био је посебан јер то су били дани када сам гледала његове лепе, плаве очи, које су попут океанских таласа светлуцале и звале у нову авантуру. Његова мекана и чупава, плава коса је била попут јежића који слободно шета ливадом и звала ме да слободно прошетам са њим. Сада је мало порастао. Показао ми је да уме и да буде љут. Тада се гризе, дере и плаче и покушава другима да наноси штету како би им објаснио да је тужан и како се осећа. Некада је довољно само да га позовем по имену и да се он смири.Тада седне поред мене, спусти своју малену глави и бледо лице на моја колена и почне да брише своје горке сузе које клизе по мојим коленима. Зато и ја зплачем са њим. Размишљам да ли ће икада проговорити, а онда обришем своје сузе и загрлим га најјаче што могу. Тада се он насмеје, узврати ми пољупцем и повуче ме да се играм са њим. Некада имам утисак да сам ја једина која обраћа пажњу на њега и игра се са њим, иако знам да није тако. Умемо по цео дан да проведемо играјући се и мазећи. Оно што он највише воли да радимо јесу шетње по граду. Док га сви гледају како се чудно понаша и размишљају како је он неки тамо неваспитани дечак, ја се на секунду осетим тужно због увредљивих погледа, али онда се поставим право поред њега сва поносна што ми је баш он брат. Ја га волим и прихватам баш таквог какав он и јесте.
Када падне ноћ, склопим очи и замишљам да ће ме пробудити са осмехом и речима да ме воли.

Викторија Чајкић 4-4