Моја учитељица
Друштво учитеља Тополе је, у сарадњи са градском библиотеком „Радоје Домановић“ и Културним центром Тополе, поводом обележавања десет година од оснивања Друштва учитеља Тополе, расписало литерарни конкурс за најбољу песму и прозни текст на тему „Моја учитељица“.
Међу награђенима су и ученици наше школе Огњен Јанчић I-3 друго место и Тамара Бера III-3 треће место. Награђени су дипломом и књигом.
Честитамо!
Учитељица Весна
Има једна учитељица Весна,
надимак јој Весна – бесна.
Велико она срце има,
да загрљај да свима.
У боравку она се смеши,
и домаћи нам увек реши.
Сваки проблем лењиром реши,
њиме нас она теши.
Волимо је срцем свим,
заједно смо добар тим.
Огњен Јанчић I-3
Моја учитељица
Понекад ујутру када сване
и у школу пођем ја,
на вратима брижно увек ме чека
моја учитељица.
Прва слова и први број,
прву песму и задатак мој,
уз осмех и поглед благи
од почетка били смо јој драги.
Уз све контролне и писмене тешке,
да их све прођем без грешке,
уз осмех и песму сву
учитељица је била ту.
И једног дана када порастем ја,
пођем у свет и сазнам све
и тада ће бити за мене та-
МОЈА ПРВА УЧИТЕЉИЦА.
Тамара Бера III-3
Моја учитељица
Другари! Чујте! Нек свако зна!
Учитељицу посебну имам ја!
Добро јутро ми каже прва у школи.
Зато свако дете њен мио осмех воли.
Кад уђу сви на час и заврши се треска,
она лепо замоли да отвори се свеска.
Кад упишемо датум и почне рад на часу,
ми чујемо радост у њеноме гласу.
Осмехује се тихо док учимо слова.
Њен час је увек авантура нова.
На одмор кад одем по кифлице слатке,
она увек остане да пише задатке.
Разговором решава све наше проблеме.
Зато се задаци ураде на време.
Зна се сада добро у целој нашој школи,
она баш много своје ђаке воли.
Због ње пишем песму и стихове ове.
Рећи ћу још само, Олгица се зове.
Немања Маричић I-3
